ДЕЦА АПОКАЛИПСЕ И ЊИХОВА ХРИШЋАНСКА ПОБУНА

Američka pevačica Lana del Rej stekla je ogromnu popularnost jedinstvenim muzičkim izvođenjem. Njen stil se može odrediti kao melanholično poigravanje sa idejom smrti, ljubavi, prijateljstva.

Poznato je potiče iz bogate američke porodice kao i da je kvalitet njenih numera posledica ne samo talenta, koji joj mnogi osporavaju, već i produkcije koja stoji iza njenog rada. Njene numere ukomponovane su sa visoko kvalitetnim spotovima, koje često sama režira.

Ona je postala simbol cele generacije, ali i kulturološki fenomen.

Lana del Rej

Povratak splina i nihilizma

Lana del Rej je postala zaštitni znak mlađe generacije, prenoseći specifičan oblik nihilizma, melanholije, ili bodlerovski rečeno – splina.

Splin se definiše kao dosada, melanholija, nemogućnost aktivnog življenja, ali i utapanje u dosadi i statičnosti kao svojevrstan umetnički izraz, što je jasno svakome ko je imao prilike da se sretne sa poezijom francuskog pesnika Bodlera.

Ono što odlikuje Bodlerovu poeziju je i koketiranje sa idejom smrti, raspadanja, prolaznosti. Melanholija se preliva na ljubav ali i na sve ostale međuljudske kontakte, postaje obeležje čitavog pesnikovog života.

Slična ideji splina je i filozofska ideja nihilizma, koju takođe nalazimo u mnogobrojnim književnim delima, počev od najznačajnijeg predstavnika – Šekspirovog Hamleta, preko mnogobrojnih likova Dostojevskog, do izuzetne reinterpretacije Robinsona Krusoa u delu „Fo“, južnoafričkog nobelovca Kucija.

Nihilizam je nemogućnost delanja, ali i ogorčenost stanjem u svetu te svesno povlačenje iz života.

Sve ove osobine preslikavaju se u muzici i izvođenju Lane del Rej, postaju njen muzički izraz, ali i umetnička poza koja je našla mnogobrojnu publiku.

Sa tekstovima Lane del Rej identifikuju se generacije koje ponovo oživljavaju ideju dosade i dokolice, egzistencijalne teskobe i nemogućnosti aktivnog življenja. Sve ovo posledica je mnogobrojnih faktora koji utiču na mentalni sklop mladih postmilenijalaca.

Ne ulazeći detaljno u sve uzroke koji dovode do ovakvog poimanja stvarnosti kod mladih, kao posledicu vidimo svojevrsnu nezainteresovnost za realnost koja ih okružuje, depresiju kao stanje svesti ali i amblem koji obeležava čitavu generaciju.

Sve ovo se oslikava u muzici Lane Del Rej, pa ne čudi što je ona postala atrakcija i stekla ogromnu popularnost svojim jednoličnim ritmovima, promuklim glasom i melanholičnim tekstovima.

„Veliki Getsbi“ – veliki povratak

Pesma Lane del Rej „Young and Beautiful“ je jedna od numera koje prate ekranizaciju čuvenog romana Frensisa Skot Ficdžeralda „Veliki Getsbi“.

Frensis Skot Ficdžerald

Roman je nastao u prvoj polovini dvadestog veka, opisuje život bogatih naslednika i predstavnika generacije razmaženih, bogatih boema, čiji je imperativ bahato trošenje, večite zabave, ali i ispraznost i otupelost koja je pomodarski krik čitave generacije.

Ovakvo poimanje stvarnosti sada doživljava svoju reinkarnaciju, a upravo je Lana del Rej predstavnica čitavog tog nedeklarisanog pokreta. Zato i ne čudi što je njena numera jedan od nosećih na saundtreku za film.

Upravo u njenoj muzici se sreću dve generacije: jedna sa početka dvadestog veka, a druga sa početka dvadeset prvog. Prva je takozvana izgubljena generacija, kojoj i sam Ficdžerald pripada, koja mladost doživljava u periodu između dva svetska rata. Drugu popularno nazivaju postmilenijalcima, to je generacija kojoj i Lana del Rej pripada.

Dve generacije: nekad i sad

Brojne su paralele koje se mogu povući između ove dve generacije. Obe izrastaju na početku veka, obe se sreću sa ratovima i ekonomskim krizama. Kao posledica nastupa egzistencijalna teskoba i povlačenje od sveta, što se dalje reflektuje kao nemogućnost ostvarenja emotivnosti, otupelost ali i povremena ogorčenost i bunt.

Pokušaj zaborava je u zabavama, alkoholu, drogama, posle kojih nastupa još jača apatatija. Ovo je verno predstavljeno u romanima Ficdžeralda, posebno u romanu „Lepi i prokleti“.

Lep leš

Roman „Lepi i prokleti“ govori o bračnom paru koji u iščekivanju velikog nasledstva utapa dosadu u neprestanim zabavama, alkoholu i provodu koji na kraju dovodi do opasnog pomućenja svasti.

Ipak, junaci romana ostaju do kraja dosledni u ideji da u životu ne treba raditi, ne treba biti ukalupljen u obrazac „od devet do pet“, već treba živeti burno, nasuprot pravilima pristojnosti i morala.

Imperativ ovog romana ali i ostalih Ficdžeraldovih dela je ideal mladosti. Naime, mladost je jedino poželjno i prihvatljivo doba, posle koga nema života vrednog življenja. 

Kada se uporede sve osobenosti muzike Lane del Rej i osobenosti Ficdžeraldovih dela, uočavaju se mnogobrojne sličnosti. Dve generacije – jedna je čitala dela Ficdžeralda na početku prošlog veka, a druga sluša muziku Lane del Rej na početku ovog. Obe generacije povezuju ista osećanja i isto poimanje stvarnosti.

Na kraju ostaje pitanje da li je fenomen Lane del Rej autentično obraćanje umetnika ili je to marketinški osmišljen imidž koji su oblikvali timovi menadžera i producenata. Kada je Ficdžerald u pitanju ovakvo pitanje ne može biti postavljeno.

Piše: Jelena Trikoš