Kolaž o „Personi“ Ingmara Bergmana

Tomislav Jelesijevic

Naučila si me da moramo videti jedno drugo kao dvoje zabrinute dece – ispunjene dobrom voljom i najboljim namerama, ali upravljani silama koje samo delimično kontrolišemo.

„Persona“ je ujedno i film, ali i pesma u slikama švedskog režisera Ingmara Bergmana. Najčešće tumačen kao film o zameni identiteta ili podvojenoj ličnosti, „Persona“ predstavlja Bergmanovo oslikavanje jednog putovanja na koje je bio inspirisan pod uticajem anestezije dok je 14 dana ležao u bolnici. Takođe je uticala i Strindbergova drama u jednom činu „Jači“ (Den starkare).

Pored toga što ga Bergman smatra jednim od svojih najbolje snimljenih filmova, „Persona“ je i na listi deset omiljenih filmova ruskog režisera Andreja Tarkovskog, dok ga je američka književnica Suzan Zontag smatrala najbolje snimljenim filmom ikada.

Film govori o mladoj medicinskoj sestri Almi (Bibi Andersson) koja dobija zadatak da neguje glumicu Elizabet Vogler (Liv Ullmann) koja je u potpunosti zdrava, ali ne želi da govori. Zajedno se izoluju u vikendici pored mora, gde počinju da grade intenzivan i specifičan odnos.

Kolaž koji sledi sklopljen je od isečaka različitih moreplovaca i ribara, koji su se trudili da se ne plaše sagledavanja bogatog unutrašnjeg sveta čovekove duše.

Legenda:

SF – Sigmund Frojd: „S one strane principa zadovoljstva“; „Ego i id“
AF – Ana Frojd: „Ja i mehanizmi odbrane“
IB – Ingmar Bergman: „Persona“
SP – Stihovi Silvije Plat

By Ingmar Bergman – Vasabladet 3 January 2014, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=47280643

IB – „Gospođa Vogler je glumica, kao što znate, i pojavljivala se u Elektri. Usred predstave je zaćutala i gledala oko sebe kao u čudu. Ćutala je oko minut. Kasnije se opravdala govoreći da je bila nadvladana smehom. Sledećeg dana su je zvali iz pozorišta i pitali da li je zaboravila na probu. Kada je spremačica ušla ona je bila još uvek u krevetu. Bila je budna ali nije odgovarala na pitanja i nije se pomerala. Ovakva je već tri meseca i davani su joj svi shvatljivi testovi. Rezultat je jasan. Savršeno je zdrava, i mentalno i fizički. Nije čak u pitanju ni neka vrsta histerične reakcije.“

AF – „Oblik otpora protiv asocijacija – Asocijacije koje izazivaju odbranu Ja jednostavno se odstranjuju. Pacijent oseća samo prazninu u svesti. On ćuti, a to znači da je u nizu njegovih asocijacija došlo do prekida kao kod nastanka simptoma u razvoju njegovih nagona.“

SF – „Perceptivno nezadovoljstvo – Posredi je percepcija suzbijanja nezadovoljenih nagona, ili spoljašnja percepcija koja je ili sama po sebi mučna ili u psihičkom aparatu pobuđuje neprijatna očekivanja koja on spoznaje kao opasnost.“

SP – „Nikada se iz ovoga neću iskobeljati! Sad postoje dvije mene:
Ova nova apsolutno bijela osoba i ona stara, žuta,
a bijela je zasigurno nadmoćnija.
Nije joj potrebna hrana, jedna je od prvih svetica.
U početku sam je mrzila, nije imala nikakvu osobnost,
Ležala je sa mnom u postelji kao mrtvo truplo.
A ja sam se bojala jer je oblikovana poput mene.
Samo mnogo bjelja, nelomljivija i nije prigovarala.“

SP – „Postupala sam s njom pomalo pokroviteljski,
A ona je to progutala.
Odmah biste pogodili da je ropskog mentaliteta.
Nisam se protivila njenoj brizi za mene, a ona je to obožavala.
Ugađala je mojoj slabosti kao najbolja bolničarka,
Držeći kosti na mjestu kako bi pravilno zarasle.
S vremenom naš odnos postade strastveniji.“

IB – „Znaš na šta ponekad mislim? U bolnici gde sam radila i polagala ispite, ima dom za stare bolničarke. One koje su uvek bile bolničarke, koje su živele za svoj posao. Uvek u uniformi. Žive u svojim malim sobama. Zamisli da posvetiš ceo svoj život nečemu. Hoću reći, verovanju u nešto. Postizanju nečega. Verovanju da nečiji život ima svrhu. Volim takve stvari. Držati se jedne stvari uporno, bezobzirno. Mislim da bismo morali. To znači nešto drugim ljudima. Zar i ti ne misliš tako? Znam da zvuči detinjasto, ali ja verujem u to.“

SF – „S drugog stanovišta mi taj isti ego vidimo kao jadno stvorenje koje mora da služi trima gospodarima i koje je izloženo trima opasnostima: jedna potiče od spoljnog sveta, druga od libida, a treća od strogosti super – ega. Kao granično biće, ego pokušava da posreduje između sveta i ida, da id prilagodi svetu i da, posredstvom svoje mišićne aktivnosti učini da se svet povinuje željama ida. On se zapravo ponaša kao lekar tokom analize, jer sebe, zajedno sa svojom pažnjom koju poklanja realnom svetu, preporučuje idu kao libidinozni objekt i teži idov libido da usmeri na sebe. On nije samo pomoćnik idu; on je takođe ponizni sluga koji nastoji da zadobije ljubav svog gospodara.“

IB – „Beznadežni san bivstvovanja. Ne pričinjavanja, već bivstvovanja. Svesni u svakom trenutku. Budni. U isto vreme u ponoru izmeðu onoga što ste sebi i što ste drugima. Osećaj vrtoglavice i konstantne želje da se na kraju otkrijete. Da vide kroz vas, saseku vas, možda čak i unište. Svaki ton glasa laž, svaki gest neistina, svaki osmeh grimasa. Počiniti samoubistvo?

Ne. To je ružno. To se ne radi. Ali možete biti nepokretni, možete zaćutati. Tada barem ne lažete. Možete se zatvoriti unutra, isključiti se. Onda ne morate igrati uloge, pokazivati bilo kakva lica, ili činiti lažne gestove. Mislite… Ali vidite, realnost je odbojna. Vaše skrivanje nije nepropusno. Život procuri u sve. Prinuđeni ste da reagujete. Niko ne pita da li je stvarno ili nije, da li ste vi iskreni ili lažete. Jedino u pozorištu pitanje nosi težinu. Teško čak i tamo. Shvatam vas, Elizabet. Shvatam da ćutite, da ste nepokretni. Da ste smestili ovaj nedostatak volje u fantastičan sistem. Shvatam vas i divim vam se. Mislim da bi trebalo da održavate ovu ulogu dok se ne završi. Dok ne prestane da bude interesantna. Onda je možete ostaviti. Kao što malo po malo ostavljate sve ostale Vaše uloge.“

SP – „Sada sam jezero. Jedna se žena prigiba nada mnom
Tragajući u mojim daljinama za onim što zaista jest.
Potom se okreće onim lažljivcima, svijećama i mjesecu.
Vidim joj leđa i vjerno ih odražavam.
Nagrađuje me suzama i mahanjem ruku.
Mnogo joj značim. Dolazi i odlazi.
Svakoga jutra baš njeno lice zamjenjuje tamu.
U meni je utopila mladu djevojku
I u meni se dan za danom stara žena
Uzdiže prema njoj, poput strašne ribe.“

SF – „Ako egove identifikacije sa objektom uzmu maha, ako su odveć brojne, prejake i jedna sa drugom neusaglasive, patološki ishod neće se dugo čekati. Može da dođe do razbijanja ega usled toga što se razne identifikacije otporima razdvajaju jedna od druge, i možda tajna slučajeva takzovane mnogostruke ličnosti počiva na tome da razne identifikacije, naizmenično, gospodare svešću.

Složenost ove teme valja pripisati dvama činiocima: trouganoj strukturi edipalne situacije i konstitucionalnoj biseksualnosti svake jedinke.

Slučaj dečaka može da se opiše na sledeći način: dečak, vrlo rano, u odnosu na majku razvija investiciju objekta, koja je u početku vezana za majčine grudi i jeste prototip izbora objekta po analitičkom modelu; ocem će dečak ovladati identifikujući se sa njim. Neko vreme oba ta odnosa postoje naporedo, sve dok usled pojačanja dečakovih seksualnih želja prema majci i uočavanja da je otac smetnja tim željama ne nastane Edipov kompleks. Ambivalentan stav prema ocu i samo nežan odnos prema majci kao objektu čine sadržaj jednostavnog, pozitivnog Edipovog kompleksa.“

Jesi li govorila sa mnom prošle noći?

Jesi li bila u mojoj sobi sinoć?

AF – „Psihičko stanje osobe koja sanja veoma se malo razlikuje od stanja pacijenta za vreme analize. Umanjene aktivnosti Ja, do koga kod pacijenta dolazi dobrovoljno, kod osobe koja sanja dešava se automatski u toku sna. Dejstvo cenzure, prevođenje latentnog u manifestni san sa svim neophodnim iskrivljenima, zgušnjavanjima, pomeranjima, izokretanjima i izostavljanjima, odgovara iskrivljenjima asocijacija pod pritiskom otpora. Tumačenje snova služi, dakle, da bi se istražilo Ono, ukoliko se u tom tumačenju otkriju latentne misli iz sna – sadržaji Onog.“

TAGOVIIngmar Bergman