Čekaj me — Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja ću sigurno doći  

samo me čekaj dugo. 

Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. 

Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, 

čekaj i kada druge niko ne bude čekao više. 

Čekaj i kada pisma prestanu stizati izdaleka, 

čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. 

Čekaj me, i ja ću sigurno doći. 

Ne slušaj kad ti kažu kako je vrijeme da zaboraviši da te nade lažu. 

Nek povjeruju i sin i mati da više ne postojim, 

neka se tako umore čekati  i svi drugovi moji, 

i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. 

Čekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. 

Čekaj me, i ja ću sigurno doći, sve smrti me ubiti neće. 

Nek kaže ko me čekao nije: Taj je imao sreće! 

Ko čekati ne zna, 

taj neće shvatiti niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. 

Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu, 

naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu