Ка новој хришћанској ренесанси (Разговор са о. Ромилом Кнежевићем)

Марија Кнежевић

Ромило Кнежевић

Утисак је једино мерило истине. (Пруст)

Време је да се без обзира на све оно што смо до сада прочитали, створили, уз оно што смо убеђени да знамо, најозбиљнијезапитамо – шта је, у ствари, стваралаштво? Шта је то аутентично творачко у нама? Наведено питање је утолико важније услед чињенице да живимо у доба хиперпродукције материјалног које има амбицију да буде артефакт. Ово је окосница сложене студије хиландарског монаха Ромила Кнежевића, „Време и сазнање: Теолошко читање Марсела Пруста“ (Православни богословски факултет, Београд, 2011), као и полазиште докторског рада који аутор приводи крају на Бејлиол колеџу Универзитета у Оксфорду. Кнежевић је аутор низа филозофско-теолошких текстова на енглеском, грчком, руском и српском језику, прозних и поетских остварења, као и коаутор и идејни творац документарног филма „Видимо се у читуљи“ (Б92, 1994). Рашчитавајући Прустову имплицитну теорију сазнања дату у „Трагању за изгубљеним временом“, при том ослобођен доктринарних предубеђења, Ромило Кнежевић поклања дужну пажњу свим виталнимпитањима које ово штиво сажима.

Шта значи бити монах?

Ромило Кнежевић

Георг Штефанеску, Молитва, 2001.

„Бити монах“, писао је Џејмс Џојс, „тек је половина онога што значи бити уметник.“ Под појмом уметника Џојс је имао на уму не само бављење уметношћу, већ ренесансно схватање човека као стваралачког бића. Свети Оци дефинишу икону Божију у човеку као моћ апсолутног самоодређења – као моћ стварања радикално новог света. Моћ да се ствара нови свет можда је најочигледнија у уметности. Стога, у било ком пољу да се појављује, стваралачка моћ се обично назива уметничком. Икона Божија у човеку је уметничка икона. Премда сваки човек нема дар за посебну грану уметности, сваки човек је уметник.

Agape-o.Romilo(Knezevic),monah hilandarski,oksfordski doktorand(18.10.15)

O umetnosti

Romilo Hilandarac

Car le plaisir esthétique est précisément celui qui accompagne la découverte d´ une verité.

Prust

U mišljenju svaka stvar je sama i spora.

Hajdeger

Pa ipak, žurno otklanjanje svih rastojanja ne donosi blizinu; jer ona se ne sastoji u kratkoći rastojanja … Ono što je u pogledu rastojanja neproračunivo daleko od nas, može nam biti blizu. Neznatno rastojanje nije već i blizina. Golemo rastojanje još ne znači daljinu. Šta je blizina …

 Hajdeger

Ne mogu da živim ako se ne molim. A molim se Istinom, uzbuđen Lepotom koja je NJena projava u tvorevini, „kroz Istinu, za Istinu i Istinom stvorenoj“. Molitva je pesma dirnutosti Lepotom. Ne mogu da postojim bez molitve, molitva postoji samo ako je pevanje. A pevanje pesnika staje života. On izgara i gori u vatri razdvojenosti od Istine i Lepote. On ne trpi tu razdvojenost. Pevanje je raširenih ruku hrlenje NJima u zagrljaj. 

Pesme, Romilo Hilandarac

Mučenicima Istine, 

Stradalnicima Lepote – 

„potonulima u nežnu svirku svoga ludila“