Sveti Mojsije Etiopljanin – pokajani razbojnik

odlomak iz knjige Деца Апокалипсе и љихова Хришћанска побуна + Монаси Јован (Марлер) и Андреј (Вермут)

U četvrtom veku živeo je čovek po imenu Mojsije. Mojsije je bio afričkog porekla, tačnije Etiopljanin, krupnoga stasa i izuzetne pameti. 

Kao mladić, Mojsije je bio jedan od najopasnijih razbojnika u Severnoj Africi. On je bio vođa razbojničke bande i poznat po tome što je nožem klao ljude. Mojsijevi razbojnici su sejali pustoš i pljačkali kuće, otimali imovinu da bi je notom prodavali i od tog novca živeli raspusnim razbojničkim životom. Kada nije bio u pljački, Mojsije je žestoko pijančio i provodio noći sa raspusnim ženama. 

Evo par rečenica koje opisuju sramn bande: 

Mojsije je jako mrzeo jednog čoveka zbog toga što ga je ovaj, jedne noći kada je Mojsije krenuo u pljačku, oterao sa svog imanja, izašavši iz kuće sa psima. Da bi ubio tog čoveka, koji je živeo sa druge strane Nila, Mojsije se skinuo, stavio nož u zube, ušao u reku i - držeći odeću iznad glave - preplivao reku. 

No, taj čovek je video Mojsija i, dok je ovaj plivao preko reke, uspeo da se sakrije tako što se zakopao u pesak. Mojsije nije mogao da ga pronađe, te se zadovoljio time što je ubio njegova četiri ovna, zavezao ih konopcem i odvukao vazad preko reke. Odneo ih je do jednog mesara gde ih je odrao, najbolje de-love mesa pojeo, a kožu prodao da bi mogao da kupi vina.

Zatim je pijančio do besvesti, posle čega se vratio svojoj razbojni-čkoj družini. 

No, desilo se da se u Mojsiju, "najgorem od svih razbojnika" Severne Afrike, odjednom nešto prelomilo i da je on odlučio da prestane da živi tim grešnim načinom života i da ostatak života proživi kajući se pred Bogom. Napustio je svoju bandu i otišao u egipatsku pustinju, gde je našao svetog starca, monaha Isidora. Mojsije je zamolio starca da mu dopusti da živi u monaškoj zajednici poznatoj kao "Skit". 

Tako je Mojsije u pustinji započeo onu duhovnu borbu srca koja vodi ka Hristu. Budući da je fizički bio izuzetno snažan, Mojsije je vodio veoma strog način života: postio je danima, bdio noćima i vežbao svoj u um u čistim mislima. Zbog svog pređašnjeg života, koji beše ispunjen polnom raspusno-šću, Mojsije bi izložen strašnim napadima bludne strasti. Da bi se izborio sa napadima požude, Mojsije je pojačao svoje po-dvižničke trudove gotovo do nadljudskog stepena.

Sedam godina nije spavao, moleći se po celu noć i odmarajući se samo jedan sat u toku dana. 

Mojsije, nekada koljač i ubica, naučio je vremenom šta je to sastradalna milost prema ljudima. Njegova ljubav prema bližnjima je toliko narasla da je sve ljude počeo da stavlja iznad sebe.

Noću bi šetao kroz pustinju do svih monaških koliba, gde bi uzimao krčage za vodu, nosio bi ih do obližnjeg izvora i punio ih vodom. Najbliže kelije su od izvora bile udaljene oko tri kilometra, dok je bilo i ovih kelija koje su od izvora bila udaljene više od deset kilometara. Sve ovo je Mojsije činio u tajnosti, tako da ljudi nisu znali za njegovo delo, no samo Bog. 

Uprkos Mojsijevim velikim trudovima i podvizima, demon bluda ga nije ostavljao na miru.

Starac Isidor mu je govorio: "Odmori se, Mojsije, ne nasrći na demone, nemoj želeti da se tučeš protiv njih, jer u svemu treba imati umernosti, čak i u asketskom podvigu". Budući ognjenoga duha, Mojsije mu je odgovarao: "Ali, ja verujem u Boga, u Koga sam položio svu svoju nadu i verujem da - budući da me je naoružao - ne smem prestati da vodim rat protiv demona dok ovi ne odstupe od mene". Tada ga je starac blagoslovio, govoreći: "U Ime Isusa Hrista, od ovoga trenutka demoni će odstupiti od tebe. Dođi i pristupi Svetom Pričešću i bićeš očišćen od svekolike tvoje nečistote, kako telesne tako i duhovne. Tako će biti da se ne bi pogordio da si sam pobedio demona bluda, već da bi blagodario Bogu Koji te je oslobodio". 

Mojsije je napredovao u duhovnom životu, a oko njega su počeli da se sabiraju mnogi ljudi koji su želeli da posvete svoje živote Bogu. Mnogi iz njegove bivše razbojničke bande, kao i drugi razbojnici napustiše svoj grešni način života i pođoše za Mojsijem, govoreći: "Ako se onaj koji je bio najgori od najgorih boji Boga, zar ne bi onda trebalo da se i mi bojimo Boga?". Jednom su četiri razbojnika napala Mojsijevo stanište, nadajući se da će kod njega naći neku vrednost. Međutim, Mojsije ih je - kao snažan čovek - savladao, svezao konopcem i odveo u crkvu. Nekada je Mojsije bio lopov koji je potkradao stado, a sada je postade pastir koji traga za izgubljenim ovcama. 

Mojsije Etiopljanin je, kasnije, bio udostojen i sveštenstva i prebogato obdaren mnogim darovima Božijim. U nje-govoj hrabroj duši nije bila trunke straha, jer ljubav izgoni svaki strah.

Mojsije postade pravi Starac, istinski duhovni mudrac slavne skitske pustinje. Neposredno pred svoj odlazak iz ovog zemaljskog života Mojsije upozori svoje učenike govoreći: "Uskoro će doći razbojnička banda i uzeti mi život, tako da se ispuni istina da svako ko poseže za nožem, od noža i gine" (Mt. 26,52). Ubrzo potom dođoše neki razbojnici koji ubiše starca Mojsija i gotovo sve njegove učenike. Jedan Mojsijev uče-ik je uspeo da se sakrije u žbunju odakle je video kako su

Mojsijeva duša i duše njegovih učenika, bile oslobođene tela i ušle u večni život.