ТАЈНА СПАСЕЊА

Створивши Адама, Господ је удахнуо у њега Свој дах. Овдје се не говори само о души као о лику и подобију Божијeм, већ и о благодати Божијој, оној сили, коју немају остала бићa, која обитавају на земљи.

Праоци су били насељени у Едему - земаљском рају. Али сам Едем - прекрасни врт - означавао је и унутрашњи Едем - духовно стање првих људи, који су се налазили у сталном општењу са Богом. Адам и Ева су били безгрешни, али не и савршени. Ова чистота била је као дар Божији независна од њиховe природе. Но, да би усвојили овај дар, да би чистота постала не само природа већ лична својина, потребно је било искушење.

ТРАГИКА АПОКАЛИПТИЧКОГ ВРЕМЕНА

архимандрит Рафаил (Карелин): 

Кад бисмо људе питали шта желе и шта очекују у будућности, добили бисмо најразличитије одговоре. Једни би рекли да желе економски процват, други да желе политичку слободу, трећи чврсте законе којима би било кажњавано нарушавање морала, четврти би рекли да очекују укидање моралних ограничења, тојест могућност да реализују све своје страсти. Једни сву своју наду полажу на демократску владавину, други на препород монархије, итд. Али уколико бисмо се потрудили да у том конгломерату погледâ и мишљењâ пронађемо оно што је за све њих заједничко, онда би се то могло овако формулисати: сваки човек прижељкује срећу, али не схвата у чему је она. Притом већина људи гаранцију за срећу види у спољашњим друштвеним структурама, а једини могући начин понашања у реализацији својих тренутних страсти и жеља по принципу “чини шта ти је воља само немој друге да угрозиш” – као да је могуће поступати по импулсима своје подсвести и бити у хармонији с другима.

ПРОБЛЕМИ У БРАКУ

архимандрит Рафаил (Карелин): 

– Пре месец дана жена и ја смо се венчали. Ја имам 39, а она 30 година. За то време било је много конфликта и скандала у нашој породици. Просто не могу да верујем да се све то догађа. Чини ми се да ће тако увек бити и од саме помисли на то појављује се осећај безизлаза и очаја. Спасавају ме само вера, Црква и свест о томе да се све догађа по вољи Божијој.

ЧЕТИРИ ЗМИЈЕ У ЉУДСКОМ СРЦУ

Ако се људски греси распореде по одређеној хијерархијској лествици, онда се, ја мислим, може сачинити следећа лествица која води у ад.

Извор, почетак и демонска енергија сваког греха је гордост. Гордост је универзални грех. Чак ни Свети не могу да се потпуно избаве од ње. Без обзира на велико смирење задобијено у духовној борби, у душама Светих остају тамне мрље гордости, као некакве флеке на белој одећи.

Гордост – “грех свих грехова.” Грех је као када би црно сунце ада, исијавало таму и метафизичку хладноћу. Зато се нећемо зауставити на гордости – она је истовремено почетак и крај, дно и врх погибељи. Гордост је химна коју грешници певају сатани, а грех је сатански празник у коме учествују грешници.

Сада ћемо прећи на лествицу грехова.