PATERSON: VOZAČ AUTOBUSA KOJI VOLI EMILI DIKINSON

Džim Džarmuš majstor je sporih filmova i pronalaženja poetičnosti u svakodnevici. Bilo da su glavni likovi taksisti, vampiri ili samuraji, u njegovim filmovima često je više introspekcije nego akcije, a atmosfera je pomalo snolika (čak i kada protagonisti nisu natprirodna bića). U skladu sa ovim, Paterson, najnovije ostvarenje ovog kultnog reditelja, tipičan je Džarmušov film. Nikako tipičan u negativnom smislu jer Džarmuš se ne ponavlja – on je hrabar, ali dosledan. Tečan i tih, Paterson je prijatno poznat, a istovremeno neiznenađujuće nov.

U Patersonu, Nju Džerzi, živi Paterson (Adam Drajver) – vozač autobusa i pesnik. Paterson piše pred prvi jutarnji polazak autobusa, za vreme pauze kad mu inspiraciju pružaju vodopadi i kod kuće, gde živi sa svojom suprugom Lorom (Golšifte Farahani). Lorina glavna preokupacija je ukrašavanje zajedničkog doma i njene odeće različitim crno-belim motivima, a snovi da pokrene posao proizvodnje kolača i da bude kantri pevačica. Lora i Paterson imaju psa, engleskog buldoga Marvina, koji, osim što je samo jedan od verovatno mnogo Lorinih skupih prohteva, nije veliki ljubitelj Patersona i odgovoran je za većinu komičnih scena. Uveče, kada Marvina povede u šetnju, Paterson odlazi na pivo u bar gde sreće Doka (Beri Šabaka Henli), Mari (Čejsen Harmon) i Evereta (Vilijam Džekson Harper).

Adam bus Driver. Preuzeto sa imdb.com.

Nameće se zaključak repetitivnosti i relativnog mira u Patersonovom životu, i stiče utisak izolovanosti – njegov društveni život se svodi na ranovečernje odlaske u bar. On je tih i zatvoren i voli svoju rutinu. Međutim, fotografija Patersona u vojničkoj uniformi (inače stvarna fotografija Adama Drajvera iz vremena koje je on proveo u marincima) upućuje na njegovu drugačiju prošlost, a istovremeno pojačava utisak povučenosti glavnog lika. Da li je prezime Adama Drajvera uticalo na izbor ovog glumca za glavnu ulogu ili ne, ne znamo, ali u svakom slučaju se odlično snašao. Drajver posvećuje pažnju detaljima i vrlo je dosledan svom liku, pa iako je prisutan u maltene svakoj sceni, postoji neka vrsta distanciranosti, pa o Patersonu tako malo direktno saznajemo.

Bez obzira na to što o njegovoj prošlosti ne znamo gotovo ništa, kroz ceo film svet oko Patersona gledamo njegovim očima. Od suptilnih reakcija na delove razgovora u autobusu do uzajamnog oduševljavanja prilikom slučajnog susreta sa mladom pesnikinjom („Strava! Vozač autobusa koji voli Emili Dikinson.”),  Džarmuš i Drajver grade svet koji je pomalo fantastičan – ne direktno kao u prethodnom Džarmušovom filmu, Only Lovers Left Alive, već zbog nekakvog utopizma i poezije kojom odiše.

Poetičnosti filma i jačanju čudne veze gledaoca sa glavnim likom doprinosi što, poput vodopada, reči Patersonovih pesama teku preko ekrana dok ih on piše i naglas izgovara. U filmu čujemo (i vidimo) nekoliko pesama, dela Rona Padžeta, velikog američkog pesnika i pripadnika Njujorške škole, a sam Paterson inspirisan je Viljamom Karlosom Vilijamsom (jednim od Padžetovih uzora) – pesnikom koji je živeo u blizini Patersona i autorom istoimene pesme. Tako njegova dela svojom početnom deklarativnošću podsećaju na Vilijamsova, a kako odmiču postaju poetičnija i više metaforična, kao Ljubavna pesmaposvećena Lori:

We have plenty of matches in our house
We keep them on hand always
Currently our favorite brand is Ohio Blue Tip,
though we used to prefer Diamond brand
[…]
That is what you gave me,
I become the cigarette and you the match
Or I the match and you the cigarette
Blazing with kisses that smoulder toward heaven.

 Imamo pregršt šibica u kući
Uvek ih držimo nadohvat ruke
Trenutno je naš omiljeni brend Ohio Blue Tip
Mada smo ranije više voleli Diamond brend
[…]
To si ti meni pružila,
Ja postajem cigareta, a ti šibica
Ili ja šibica, a ti cigareta
Što goreći od poljubaca tinja ka nebu.

Slična progresija javlja se i tokom filma – od tihe rutine prvih dana u nedelji do neočekivanog sleda događaja kojima se sedmica završava, a koji na kraju ipak Patersonov pogleda na svet ostavljaju neporemećenim.

Lora: „Imam jedinstven vizuelni stil.” Preuzeto sa imdb.com.

Vrlo upečatljiva u filmu je iranska glumica Golšifte Faharani koja tumači ulogu Patersonove supruge Lore. U svojoj naivnosti donekle slična Patersonu, a u svojoj „umetnosti“ njegova sušta suprotnost, Lora ne preza od isprobavanja novog – bilo da su to čudne kombinacije jela ili ostvarivanje nekog od njenih više ili manje realnih snova. Nekada kombinacija njih dvoje deluje pogrešno, čini se da Lora ne razume Patersona i njegovu poeziju (naročito zbog njene upornosti da on pesme pokuša da objavi) i njeni prohtevi mogu delovati sebično. S druge strane, ona je ta koja snažnije od njega reaguje na nemile događaje koji Patersona zadese – Lora svoju privrženost iskazuje direktnije od Patersona koji najiskreniji biva u svojim pesmama:

My little pumpkin,
I like to think about other girls sometimes,
but the truth is
if you ever left me
I’d tear my heart out
and never put it back.
There’ll never be anyone like you.
How embarrassing.

Mala moja bundevo,
Volim da razmišljam o drugim devojkama ponekad
Ali istina je
Ako bi me ikada ostavila
Iščupao bih svoje srce
I nikada ga ne bih vratio na mesto.
Nikada neće postojati neko kao ti.
Kakva sramota.

Možda i baš zbog toga što opstaju uprkos očiglednim razlikama koje se čine nespojivim, Paterson i Lora kao par odaju nadu i toplinu i doprinose jednostavnosti i poetičnosti sveta u kom žive.

Kada karijera nekog režisera (i scenariste) uspešno traje dugo koliko i Džarmušova, pored uzbuđenja pred svaki sledeći film, neretko se javi i bojazan da će nas razočarati. Ali bez brige – Paterson je pravo uživanje za Džarmušove stare obožavaoce, kako zbog njegovog prepoznatljivog stila, tako i zbog pronicljivosti i širine njegovih tema, a može privući i neku novu, mada strpljivu publiku.